Kintsugi u arhitekturi
Japanska umetnost Kintsugi je metafora za prihvatanje naših, vaših mana i nesavršenosti. Poruka glasi : „Nećete ostvariti svoj puni potencijal dok ne prođete kroz teška vremena”. Kakve veze ovo ima sa arhitekturom ?! Ooo da, ima, ima! ☺
Čuli ste možda za ovu umetnost do sada. A ako i niste, u redu je. Nije bilo vreme do sada. Ja vam moram priznati da sam za nju i o njoj čula od jednog svog učenika pre dve godine dok je bio na drugoj godini u gimnaziji. Imali su zadatak da urade prezentacije na temu inspiracija u umetnosti. Da izaberu umetnost koja ih na neki način fascinira i da pronadju šta je bila inspiracija. On nam je objasnio filozofiju Kintsugi umetnosti.
Bila sam vrlo zatečena, što filozofijom ove umetnosti, što izborom ovog učenika. Tako da, ja sam njima profesor na predmetu Umetnost i dizajn, ali oni su meni vrlo često učitelji na predmetu život . ☺
Moja prijateljica Jelena Lazic je dodala kroz svoju ličnu prizmu, umetničku:
Kintsugi – Umetnost koja slavi Ožiljke. A koliko mi energije trošimo da bi smo ih sakrili, umesto da ih izložimo Svetlosti, pokažemo ih i iscelimo – pozlatimo. Jer, ti Ožiljci su naša Unutrašnja Lepota koja vapi da se pokaže i Osvetli i ohrabri i druge da svoje Ožiljke pokažu. To je zadatak Umetnosti. Da dirne u Unutrašnju Lepotu svakog posmatrača. Zahvalna.
U domenu arhitekture ja bih kintsugi povezala sa obnavljanjem zaboravljenih predela prepunih prelepe prirode i starih tradicionalnih kuća na našim prostorima. Rekla bih celog Balkana. Za mene tu nema razlika i vidim ga kao celinu. Obnavljanje i oživljavanje domaćinstava i objekata po selima ili varošicama, pa i gradovima, tako što se zadrži sve što ima vrednost i dodaju novi materijali koji povezuju te delove kako bi novi objekat postao ponovo spreman za život pojedinca ili porodice, za mene je klasični Kintsugi. Nije li ?!
Kao što sam već pisala u jednom mom prethodnom tekstu , moj profa ruralnog projektovanja rekao je da sela moraju zamreti, postati pusta, da bi se mogla obnoviti i ponovo zaživeti…. Paa nije li baš to filozofija Kintsugi-ja ?? Šta mislite vi?
Današnja sela, većina njih, posebno u nekim „zabitima“ i nepristupačnim oblastima bogatim prelepom prirodom upravo kroz oživljavanje i obnovu ostvaruju svoj nov pun potencijal. Period kada su bila pusta i mrtva su sigurno za njih bila upravo ta teška vremena. I evo, čini mi se da lagano prolaze ta teška vremena, bar za njih, i lagano ostvaruju svoj pun potencijal…jednostavno, žive ponovo !
Naše veliko bogatstvo su upravo te stare oronule kuće koje se obnavljaju. Zadržati taj duh tradicije, kroz materijale, oblik i funkcionalnost, pa i specifičnost prostora…za mene je nešto neprocenjivo. To se postiže jedino oživljavanjem starih kuća ili starih predela gde je nekad postojao život.
Ako zadjete u te neke zabiti, puste predele, posebno istočni deo Srbije videćete sve više takvih kuća koje su uz pomoć tih „zlatnih niti“ ponovo sastavljene i žive. Žive zajedno sa svojim vlasnicima ili stanarima i kroz oživljavanje slave svoje ožiljke.
Da, naravno da je ovo primenjivo na sve objekte i sve predele nebitno gde se nalaze. Kuća, stan, dvorište, selo, grad, sve!
I vratila bih se opet na čoveka! Čovek je najbitniji za arhitektonski Kintsugi. Ljudska svest o tome je jedina koja može dovesti te predele ili objekte do toga da slave svoje ožiljke i opet slave život. Razumevanje ove umetnosti je bogatstvo lične svesti upravo tog istog čoveka ili njegovog unutrašnjeg bića. Svejedno, zovite kako hoćete i razmislite o ovoj temi. Šta se treba odbaciti, a šta pozlatiti?
Da. Newsletter !!! Prijavite se da bez razmišljanja pratite sve i uvek budete u toku sa novinama, informacijama ili filozofijama. Nemojte zaboraviti na to.
Birajte za sebe baš ono što vama treba 🏡
Priroda i čovek kao inspiracija 💚 j9ak
Jelena Devetak / j9ak
