Fibonačijev niz ili spirala je ustvari pojam koji objedinjuje nauku, arhitekturu, umetnost, prirodu, filozofiju i duh(ovnost).
Sa aspekta filozofije on priča priču “Ti si drugo ja” . Svi smo isti, jednaki, neodvojivi i celina.
Ako si ti drugo ja, da li onda ustvari sebe vidim dok gledam tebe ?! Svi smo sastavljeni iz bezbroj Fibonačijevih nizova i svi zajedno činimo jedan celovit.
To govori o snazi energije udruživanja. Namera i energija pojedinca se prenosi na drugog ili grupu, kao i grupe na pojedinca. Kada ste u grupi koja vam se svidja, svidja vam se vaša energija. Kada ste u grupi koja vam se ne svidja, to je vaša energija.
Sve što činimo drugom, ustvari činimo nama samima. Ipak, “Ti si drugi ja”. Svi smo jedno. Sve što živimo u sebi, odašiljamo u svet oko nas… Sve što vidimo oko nas, nalazi se u nama samima.
Znam, zvuči zastrašujuće!
Čak i ako pogledate grafički prikaz Fibonačijeve spirale, videćete da liči na bumerang. A znamo kako bumerang funkcioniše!
Prirodi je ovo sve poznato, njoj ne treba posebno objašnjavati. Ali čoveku, najsavršenijem biću, njemu treba nekad ponovit. Ne treba ga učiti, već samo podsetiti…
Zato u svojoj nameri, čistoj ili zataškanoj delima, osvestimo Fibonačija.
On ne reaguje na dela, već na našu nameru ili energiju. Namera je jedino o čemu trebamo imati svest. Najopasnije pitanje koje čovek sebi može postaviti je, Koja je moja namera?
Ako je ovo previše filozofije (duhovnosti), vi potražite dokaz kroz nauku, matematiku ili umetnost. Ali i tu ćete doći na isto.
Svaki broj je jednak zbiru prethodna dva. Svaku površinu čine dve manje. Nazivaju ga i brojem phi, koji predstavlja “Božanski odnos”. Odnos mera ili proporcije kod biljaka, životinja i ljudi sa zapanjujućom preciznošću se približava broju phi. Pa vi sad razmislite… Ko je onda ta najveća spirala u koju smo svi utkani? Sećate li se odgovora?
Ja sam otkrivala Božansku proporciju i Fibonačija učeći o arhitekturi, kroz svetu geometriju, prirodu i umetnost, kroz Zlatni presek…
Povezivanje svih ovih spoznaja i projektovanje na svakodnevni život čini upravo duhovni aspekt …koji je najteži za videti i prihvatiti.
Kad ide kroz nauku imamo teoremu, naš um je zadovoljan. Kroz umetnost, imamo delo koje doživimo čulima. Ali kroz duhovnost…šta je receptor za to?!
Čoveku je teško objasniti postojanje stvari koje ne vidi njegov ego. One mu se moraju oprezno servirati, ne bi li osetio suštinu. Ne bi li izašao iz odvojenosti i svoje posebnosti.
Nekako znam da “Fibonači” postoji svuda oko nas i u nama ! Kao da mi oživljava jedan novi receptor. Trudim se sve više da dok razmišljam o svojoj nameri….setim se Fibonačijevog niza i Božanskog odnosa!
Danas sve ovo i u arhitekturi vidim kroz jedan nov, njen duhovni aspekt. Kako, videćete uskoro na jednom sjajnom primeru, u jednoj čudnoj metodi, gde smo mu našli pravu primenu.
Birajte za sebe baš ono što vama treba 🏡
Jelena Devetak, j9ak
