Design thinking je kreativni proces koji sve više dobija na popularnosti u arhitekturi i projektovanju enterijera. Nakon završene obuke za design thinking, pokušala sam spojiti ovaj metodološki pristup sa mojom primarnom profesijom arhitekte. Želim sa vama da podelim svoje iskustvo, posebno u projektovanju enterijera.
Design thinking nije samo metodologija. To je način razmišljanja koji podstiče kreativnost, inovaciju i rešavanje kompleksnih problema kroz duboko razumevanje korisnika i njihovih potreba. Ovaj pristup se sastoji od jasno definisanih faza. Faze se međusobno prepliću i iterativno se razvijaju kako bi se postiglo najbolje moguće rešenje.
Design thinkig je jasno definisana metoda koja koracima ili fazama vodi kroz ceo proces. Ova metoda koja daje jasnu strukturu što je važno za svaki vid poslovanja. Istovremeno stavlja fokus na kreativnosti i empatiji, tj. individualnim potrebama pojedinca. Ako mene pitate, design thinking je metoda u kojoj su spojene suprotnosti koje su dugo bile nespojive u svetu arhitekture.
Prva faza design thinkinga je “Empatija”
Ova faza podrazumeva duboko razumevanje korisnika prostora – njihovih navika, potreba, želja i problema. U kontekstu projektovanja enterijera, arhitekta mora aktivno slušati i posmatrati klijente kako bi razumeo šta im je zaista važno i kako prostor treba da im služi. Ući u cipele klijenta i hodati neko vreme kako bi razumeo njegov način i stil života.
Nakon toga dolazi faza “Definisanje problema”
Ovde se arhitekta fokusira na precizno definisanje problema, potreba ili izazova koji treba rešiti. Na primer, može se raditi o optimizaciji prostora za rad i život, ili stvaranju prostora koji inspiriše kreativnost i produktivnost.
Treća faza, “Ideacija”, podstiče generisanje ideja
Ovde se koristi kreativni proces da se dođe do raznovrsnih rešenja koja mogu odgovoriti na definisane probleme i potrebe korisnika. Tim učesnika projekta se okuplja kako bi razmenio ideje. Koristi tehnike kao što su brainstorming ili mind mapping, i eksperimentisao sa različitim konceptima. Na manjim projektima razmena se vrši izmedju arhitekte i klijenta i ovo takodje daje more ideja.
Nakon ideacije dolazi faza “Prototipizacija”
Ova faza uključuje kreiranje prototipa, modela rešenja kako bi se testirale ideje u realnom ili simuliranom okruženju. U kontekstu arhitekture i enterijera, ovo može značiti kreiranje digitalnih ili fizičkih 3D modela prostora. Na taj način se vizualizuju e ideje i dobijaju povratne informacije od klijenata. Ovde je uključen izbor i sastavljanje paleta materijala. Uzorci koji se primenjuju u budućem prostoru.
Poslednja faza je “Testiranje”
Ovde se prototipi, 3D modeli, testiraju sa klijentom kako bi se procenilo kako funkcionišu u praksi. Da li zadovoljavaju potrebe i očekivanja korisnika. Feedback koji se dobija iz testiranja omogućava dalje iteracije i poboljšanja pre finalne implementacije projekta. Iz ponudjenih bira se finalna verzija projekta, vizuala koja se dalje uz izbor materijala primenjuje u prostoru.
Primena design thinkinga u arhitekturi donosi brojne prednosti koje su ključne za stvaranje uspešnih i funkcionalnih prostornih rešenja.
Delim sa vama nekoliko, po meni ključnih, razloga zašto je dobro primenjivati design thinking u arhitekturi:
Fokus na korisnika
Design thinking postavlja korisnika u centar prostora i procesa projektovanja. Fokusiranjem na duboko razumevanje potreba, želja i problema korisnika, arhitekta može kreirati prostor. Prostor koji efikasno zadovoljava funkcionalne zahteve i pruža iskustvo koje je intuitivno i zadovoljavajuće.
Kreativno rešavanje problema
Design thinking podstiče kreativnost i inovaciju. Kroz faze empatija, ideacija i prototipizacija, arhitekta može istražiti različite perspektive i generisati raznovrsne ideje. Te ideje mogu vode do originalnih i efektivnih rešenja za arhitektonske izazove svakog prostora.
Holistički pristup
Design thinking promoviše holistički pristup projektovanju. To znači da se uzimaju u obzir različiti aspekti kao što su funkcionalnost, estetika, održivost, ergonomija i društvene interakcije. Integracija ovih faktora omogućava stvaranje sveobuhvatnih rešenja koja su uravnotežena i harmonična.
Iterativni proces
Design thinking je iterativan proces koji podstiče kontinuiranu evaluaciju i poboljšanje rešenja. Kroz prototipizaciju i testiranje ideja sa korisnicima ili klijentima, arhitekta prikuplja povratne informacije. Sve dobijene informacije koristit za poboljšanje projekta i kvaliteta prostora.
Smanjenje rizika
Primena design thinkinga može smanjiti rizik od neuspeha projekta. Fokus na ranom testiranju ideja i iterativnom razvoju omogućava otkrivanje i rešavanje potencijalnih problema pre nego što se projekat finalizuje. Ovakav način rada može uštedeti vreme, novac i resurse.
Poboljšana saradnja i timski rad
Design thinking podstiče timski rad i saradnju između različitih stručnjaka uključenih u projekat. Posebno važno, saradnju izmedju arhitekte i klijenta, bez čega je uspeh projekta nemoguć! Kombinovanjem različitih perspektiva i veština, tim može kreirati integrativna rešenja koja nadmašuju individualne kapacitete svakog člana tima.
U suštini, design thinking nije samo metodologija, već filozofija koja podstiče sveobuhvatni, kreativni i korisnički orijentisani pristup projektovanju u arhitekturi. Arhitekta može efikasnije rešavati kompleksne izazove, stvarati prostorne ambijente koji inspirišu i zadovoljavaju klijente. Može doprineti dugoročnom uspehu i održivosti arhitektonskih projekata.
U mom slučaju, primena design thinkinga u arhitekturi donela je dublje razumevanje klijenata. Jasniju definiciju problema i kreiranje inovativnih rešenja koja su odgovorila na njihove potrebe na najbolji mogući način. Ovaj pristup nije samo metodologija. Ovo je filozofija koja kontinuirano inspiriše moj rad i podstiče me da stalno napredujem i usavršavam se u svojoj profesiji.
Kroz korake procesa, brzo se može doći i do saznanja da klijent i arhitekta ne čine dobar tim! Na vreme izaći iz projekta ili ga prekinuti, podjednako štedi resurse obostrano.
Želite da se ovakav jasan, a ujedno kreativan proces projektovanja primenjuje na vašem prostoru? Možete me angažovati za uredjenje i izradu projekta. Ali, ukoliko želite sami urediti vaš prostor onda je moj program Umetnost kreiranja ličnog prostora stvoren za vas! Čitajte na linku detaljno o programu i što pre obezbedite vaše mesto ako prepoznate da je ovaj program za vas!
Srećno opremanje vašeg prostora!
Birajte za sebe baš ono što vama treba
Jelena Devetak, j9ak
